2012

2011

2010

2009

2008

Pokrovitelj

Film

Knjige o 27. martu

Ostale knjige...

Rehabilitacija

Godišnjica

Novo na sajtu

Knezu Pavlu sve počasti

Uvaženi posetioci,

Kako saznaje dnevni list "Večernje novosti" ("Knezu Pavlu sve počasti", 27.1.2012.), država će pomoći pri prenošenju i sahrani posmrtnih ostataka kneza Pavla Karađorđevića u Srbiju.

Naime, pored blagoslova patrijarha srpskog Irineja, i državni organi pokazuju dobru volju da se posmrtni ostaci kneza Pavla i kneginje Olge, iz Lozane u Švajcarskoj, gde su sahranjeni u izgnanstvu, prenesu u porodičnu grobnicu na Oplencu. Ministarstvo vera i dijaspore kneginji Jelisaveti Karađorđević pružiće svu pomoć da se uz državne počasti izvrši prenos posmrtnih ostataka kneza Pavla, njegove žene Olge i kneževića Nikole.

Više o ovoj inicijativi možete saznati na sajtu "Večernjih novosti", kao i na odgovarajućoj stranici našeg odeljka posvećenog rehabilitaciji kneza Pavla.

Kako su potrošene zlatne rezerve Kraljevine Jugoslavije

Uvaženi posetioci,

Dnevni list "Večernje novosti" je u svom broju od 28. januara 2012. godine objavio tekst "Kako su potrošene zlatne rezerve Kraljevine Jugoslavije", koji potpisuje Miodrag Janković, istoričar i urednik sajta "27. mart".

Prema raspoloživim podacima, Kraljevina Jugoslavija je uoči Drugog svetskog rata posedovala gotovo 85 tona čistog zlata. Uviđajući opasnost koja se nadvila nad zemlju, knez Pavle je u maju 1939. godine odobrio da veći deo zlatnih rezervi bude prebačen u Englesku. Ostatak zaliha ovog plemenitog metala poneli su pučisti prilikom odlaska u emigraciju, deponovane su u Engleskoj banci, pa su od te sume isplaćivane plate pučistima i službenicima njihovim vlada u Londonu, kao i mesečne prinadležnosti kraljici Mariji, kralju Petru II i njegovoj braći. Jednu manju količinu zlata koja je ostala u zemlji zaplenili su Italijani, Nemci, četnici, ustaše i partizani. Kako je jugoslovensko zlato potrošeno i gde je završilo? Prema istraživanjima, američki saveznici naplatili su ovim rezervama oduzetu imovinu svojih državljana, ali i svu "pomoć" partizanima i četnicima.

Potražite članak gospodina Jankovića na stranicama našeg sajta (odeljak "Događaj") i saznajte sve detalje sudbine jugoslovenskih rezervi državnog monetarnog zlata.

TAJMS: Knez Pavle je zasluženo rehabilitovan

Uvaženi posetioci,

Dnevni list "Press" je u svom broju od 29. januara 2012. godine preneo tekst o knezu Pavlu Karađorđeviću, izvorno objavljen 24. januara 2012. na sajtu britanskog lista "The Times" (www.thetimes.co.uk).

Veliki članak u britanskoj štampi posvećen je Knezu i njegovoj nedavnoj rehabilitaciji, uz zaključak da knez Pavle nije bio predodređen za političke kontroverze koje su ga pratile.

Kompletan tekst "Prince Paul of Yugoslavia exonorated of war crimes" na engleskom jeziku možete pronaći na našem sajtu, u odeljku o rehabilitaciji kneza Pavla.

Patrijarh srpski Irinej podržava nastojanje da knez Pavle bude sahranjen na Oplencu

Uvaženi posetioci,

Patrijarh srpski Irinej, poglavar Srpske pravoslavne crkve, primio je kneginju Jelisavetu Karađorđević u utorak, 17. januara 2012. godine, u Patrijaršijskom dvoru u Beogradu. Kako izveštavaju “Večernje novosti” u broju od 18.1.2012. godine, u toplom razgovoru je najviše reči bilo o rehabilitaciji kneza Pavla, kojom je, prema rečima princeze Jelisavete, posle mnogo godina ispravljena jedna teška istorijska nepravda. Patrijarh srpski Irinej je ovom prilikom podržao nastojanje da posmrtni ostaci Pavla, Olge i Nikole Karađorđevića budu sahranjeni na Oplencu.

- Srećna sam i počastvovana podrškom Njegove svetosti patrijarha srpskog Irineja da posmrtni ostaci mog oca kneza pavla, moje majke Olge i brata Nikole budu preneti na Oplenac i sahranjeni u porodičnoj grobnici – izjavila je Kneginja za “Novosti” neposredno po završetku sastanka sa patrijarhom Irinejom. – Patrijarh razume moju želju i napore da svoje roditelje i brata sahranim na Oplencu o kojem je otac sanjao u tuđini. (…) Dirnuta sam jer u Patrijarhovoj podršci ima iskrenog razumevanja za patnju kroz koju je, daleko od otadžbine, prolazila moja porodica. (…) Godinama priželjkujem dan da na Oplencu, pod rajskim krošnjama i srpskim nebom, mojim najmilijima zapalim sveće i položim bukete cveća na njihov grob.

Kneginja Jelisaveta izrazila je nadu da će biti u prilici da posmrtne ostatke članova svoje porodice prenese iz Švajcarske u Srbiju do leta ove godine, u čemu očekuje i podršku države.

Posetite sajt dnevnog lista “Večernje novosti” i pročitajte vest “Knez Pavle može na Oplenac” u celini.

ILUSTROVANA POLITIKA: Sedam decenija borbe za istinu

Časopis “Ilustrovana Politika” je u svom broju od 12. januara 2012. godine objavio tekst pod naslovom “Sedam decenija borbe za istinu” – intervju s princezom Jelisavetom, vođen povodom nedavne rehabilitacije kneza Pavla. Kneginja je s novinarom Srđanom Jokanovićem razgovarala o detaljima procesa koji je ishodovao presudom Višeg suda o poništavanju odluke o proglašenju kneza Pavla ratnim zločincem, kao i o životu u progonstvu, višedecenijskom poduhvatu ispravljanja istorijskih nepravdi i sećanjima na svog oca.

“Kneginja je ostvarila najveći životni san: da spere ljagu sa imena svog oca. Odluka Višeg suda u Beogradu potvrdila je da je bila u pravu kada je govorila da je knez Pavle sve radio za dobrobit Srbije i Jugoslavije. Za čitaoce ‘Ilustrovane Politike’ ispričala je pojedinosti te avanture koja je počela kada je kao petogodišnja devojčica proterana iz domovine.

(…)

Kada ste počeli da razmišljate o tome da vratite čast imenu vašeg oca?

- To nisam mogla da radim dok nisam počela da živim ovde. Znate da je i meni bilo zabranjeno da se vratim u Jugoslaviju, iako sam imala samo pet godina kada sam morala da je napustim. Kad sam se vratila, počela sam da razmišljam o ispravljanju nepravde, ali nisam mogla brzo da radim jer nisam znala jezik, nisam nikoga poznavala, nisam imala ideju kome da se obratim. Znala sam samo da moram da postavim temelj za sve to. Zvanično smo počeli sa tom akcijom pre četiri godine. U početku nisam mislila da je potrebno to raditi zvanično, preko suda, jer moj otac ništa loše nije ni uradio, a nija ga sud ni osudio. Onda su mi prijatelji rekli da je, ipak, bolje da to učinimo, i bili su u pravu.

Jeste li sada zadovoljni?

- Jesam, ali je teško za naše ljude, koji su jedno naučili u školi, da sada menjaju poglede. Neko vam celog života govori da je ovaj sto okrugao, ja vam kažem ‘pogledajte, on je četvrtast’, ne vredi, ne mogu da promenim ono što su vas učili. (…) Ljudi koji su pametni umeju da otvore oči i uši i saznaju nešto novo. Zato je obrazovanje važno, da mladi mogu da saznaju šta se stvarno desilo. Da znaju da su oni što su izveli puč bili plaćenici koji su primili mito od Engleza. Svi smo mi njihove žrtve, i moja porodica i ceo narod. To treba da se razjasni i obelodani.

Put ka rehabilitaciji kneza Pavla koji ste pokrenuli mnogo je više od ove sudske odluke. Čini se da sve što ste poslednjih desetak godina radili, bilo je u cilju sećanja na vašeg oca?

- Jeste, tu je ideja o vraćanju Muzeja kneza Pavla, pokretanje golf turnira u Beogradu sa njegovim imenom, predlog da jedna ulica, trg ili park dobiju njegovo ime, objavljivanje knjige ‘Jedna zakasnela biografija’ Nila Balfura o knezu Pavlu, na našem jeziku, postavljanje pozorišne predstave u Jugoslovenskom dramskom pozorištu na osnovu te knjige, gde su kneza Pavla i kneginju Olgu igrali Irfan Mensur i Cvijeta Mesić. Tu je i donošenje kopija kompletne arhive kneza Pavla koju sam dobila od američkog univerziteta Kolumbija, a koji se sada čuva u Muzeju Jugoslavije. Na tu temu napisano je niz novinskih tekstova, eseja, feljtona i drugih knjiga i organizovani okrugli stolovi, kao što je bio onaj sa nazivom ‘U vihoru evropske politike’ održan u Domu vojske, a posvećen događajima iz marta 1941. godine. Posle svega toga, ljudi su postali spremniji da mi pomažu u mojoj borbi.

(…)

Da li, posle svega, mislite da je vaš otac u nečemu grešio?

- Apsolutno ne. Drugog rešenja nije bilo. Da smo samo poslušali i sačekali dve nedelje, sve bi bilo drugačije. Nažalost, nismo i brzo smo izgubili milion i po ljudi. Da li to vredi? Ne. Moj otac je na onoj železničkoj stanici u Beogradu, kada smo odlazili, rekao: ‘Jadan moj narod!’. Pučisti koji su zbacili mog oca, posle nekoliko dana su javili Hitleru da bi oni, ipak, hteli da se drže Trojnog pakta, ali bilo je kasno. Uoči Drugog svetskog rata situacija u Jugoslaviji je bila komplikovana, a moj otac je dao obećanje da će sačuvati državu do punoletstva kralja Petra Drugog i nije mogao da donosi sudbonosne odluke. Žao mi je samo što nije živ da sa njim mogu da razgovaram. (…)”

Tekst “Sedam decenija borbe za istinu” u celini možete pročitati u štampanom izdanju “Ilustrovane Politike”.

SENZACIONALNO: Predsednik Boris Tadić podržao inicijativu Press-a

Uvaženi posetioci,

Odgovarajući na pitanje Veljka Lalića, novinara i glavnog i odgovornog urednika lista "Press", o tome šta misli o rehabilitaciji kneza Pavla, predsednik Tadić je rekao:

"Knez Pavle je ličnost koju sam izučavao i koja je nepravedno zapostavljena u našoj istoriji. Mogu da kažem da sam jako srećan što je rehabilitovan i mislim da zaslužuje neki trg u Beogradu.

- Mi smo pokrenuli inicijativu da mu se dodeli Pionirski park, gde se nalazio njegov muzej. Da li biste podržali taj predlog?

Mislim da je to jako dobra ideja."

Intervju sa predsednikom Tadićem pod naslovom "Đinđićevom metodom rešavam problem Kosova" možete u celini pročitati u štampanom izdanju dodatka "Nedeljnik", kao i na sajtu dnevnog lista "Press".

Dosije: Rehabilitacija kneza Pavla

Uvaženi posetioci,

Pozivamo vas da posetite stranicu posvećenu rehabilitaciji kneza Pavla, u okviru koje smo objedinili sve do sada objavljene sadržaje o ovom značajnom događaju.

Osim dve zvanične presude, jedne o proglašenju kneza Pavla ratnim zločincem, i one o njegovoj potpunoj rehabilitaciji, na ovoj lokaciji možete pronaći i više informacija o inicijativi dnevnog lista Press da se neka od beogradskih ulica nazove Kneževim imenom.

Pored toga, "dosijeom" je obuhvaćen i feljton o životu kneza Pavla Karađorđevića koji potpisuje istoričar i književnik Miodrag Janković, urednik sajta "27. mart". Dnevni list "Večernje novosti" objavljuje skraćenu verziju ovih tekstova od 20. decembra 2011. godine, a na našem sajtu možete pročitati tekstove gospodina Jankovića u izvornom obliku.

PRESS pokrenuo akciju da jedna od beogradskih ulica ponese ime kneza Pavla

Kako Press navodi u tekstu “Kneginja Jelisaveta prva potpisala našu inicijativu” (20.12.2011.), Princeza smatra da je ova akcija od velikog značaja i za samu Srbiju:

- Ideja vašeg lista je vrlo lepa i mnogo mi znači. Kada se to desi, i neka ulica, trg ili park ponese ime mog oca, biće to početak nove ere za sve nas. Time ćemo pokazati da smo spremni da se suočimo sa istinom i da raščistimo sa svim glupostima iz prošlosti. Meni lično to izgleda kao izlazak iz dubokog, dugogodišnjeg mraka i sada konačno možemo da se pogledamo kao ljudi. (…) Naši političari će uvideti da to nije protiv njih, već za njih i sa njima. Samo tako možemo da idemo dalje i da promovišemo Srbiju u najboljem svetlu.

Press-ovu ideju podržali su i stručna javnost, istoričari, pravnici, profesori, sociolozi, književnici… Istoričar Miodrag Janković, urednik sajta “27. mart”, kaže da Beograd najviše duguje knezu Pavlu, jer su najlepše građevine i institucije koje su ostale posle silnih borbi podignute za vreme njegove vladavine.

- Rehabilitacijom kneza Pavla Srbija polako počinje da se vraća u ravnotežu. Kada bi knez Pavle dobio svoju ulicu u Beogradu to bi značilo da mi sami sebe uspravljamo, a samo je uspravan čovek dostojan da ima državu. Mi se na taj način vraćamo u samosvojstvo i borimo se da povratimo naš srpski identitet.

U autorskom tekstu pod naslovom “U svetskoj umetnosti ostavio termin ‘Beograd tridesetih’”, objavljenom u Press-u 17. decembra 2011. godine, Miodrag Janković ističe:

- U vremenu dok je prvi namesnik bio knez Pavle, Beograd je dobio sajmište. Otvaranje Prvog beogradskog sajma bilo je 11. septembra 1937. Druga faza izgradnje završena je 1938. otvaranjem Turskog i Nemačkog paviljona. Pančevački most, jedini most preko Dunava na teritoriji Beograda, pušten je u saobraćaj 1935. godine i nosio je ime kralja Petra Drugog. Izgrađeni su tereni za golf u Košutnjaku. Završena je Skupština, zgrada Pošte, najlepše beogradske zgrade nikle su u to vreme kada se u svetu pričalo o stilu „Beograd tridesetih”. Održavane su auto i moto-trke oko Kalemegdana, a poslednji grand pri Formule 1 odigrao se 3. septembra 1939. privukavši više desetina hiljada posetilaca. Podignut je veliki broj novih kuća, Beograd je dobio niz novih ulica, a pravljeni su i planovi da se na prostoru današnjeg Novog Beograda izgradi elitna stambena četvrt ispresecana kanalima. Najvrednije što je knez Pavle ostavio srpskom narodu spada u red duhovnih vrednosti. Životi ljudi i perenitet srpske države važniji su od svakog ličnog interesa i ubeđenja. To mora imati na umu onaj koji je izabran da vlada. Knez Pavle je svojim životom dao primer i u stradanju je ostao uspravan i do kraja dosledan.

PRESS: Intervju s kneginjom Jelisavetom povodom rehabilitacije kneza Pavla

Dnevni list “Press” je u svom broju od 16. decembra 2011. godine objavio tekst pod naslovom “Neću se smiriti dok oca ne sahranim na Oplencu” – intervju s princezom Jelisavetom. Povod za razgovor Princeze i novinarke Violete Nedeljković bila je presuda Višeg suda u Beogradu, kojom je Nj.K.V. knez Pavle Karađorđević rehabilitovan posle gotovo 70 godina.

“Kneginja Jelisaveta Karađorđević, ćerka kneza Pavla, juče nije mogla da zadrži suze, presrećna što je posle sedam decenija skinuta etiketa ratnog zločinca sa imena njenog oca.

Ona u intervjuu za Press priznaje da ima još samo jednu veliku želju – da kneza Pavla sahrani na Oplencu.

Kako ste se osećali kada ste čuli vest da je vaš otac rehabilitovan?
- Bilo je to kao da je odjednom odleteo neki ogroman teret. Oblak koji je ispario posle 70 godina. Bilo je jako teško živeti u senci laži i neprijatnosti. I uvek mi je teško zbog njega, pošto je on bio potpuno nevin. Nije bio ni lopov, ni komunista, ni fašista, nego pošten čovek koji je hteo da spase svoj narod.

Šta mislite, da je vaš otac poživeo da čuje ovu vest, kako bi reagovao?
- On verovatno u to ne bi poverovao u početku, ali sigurna sam da bi bio vrlo dirnut, isto kao i ja.

Da li se knez Pavle potajno nadao da će jednog dana biti rehabilitovan?
- Ne! Ja sam optimista kao osoba, on je više bio pesimista. On bi rekao: „Ne možeš nikada da ideš nazad, to je gotovo zauvek. Ne možeš ni da zamisliš da možeš da se vratiš u svoju zemlju.” Meni je to uvek bila opsesija i kažem – zašto, ja sam ovde rođena, moram da se vratim u Srbiju. Pokušavala sam na svaki način da se vratim i uspela sam. Ja sam došla 1987. godine prvi put iako je to tada još uvek bilo protiv zakona. Ali bila sam uporna.

Kad se sad osvrnete, šta je vama lično i vašoj porodici bilo najteže?
- Svi vas preziru, ne pripadate nigde, imate titulu koja ništa ne vredi, nemate pasoš, nemate državljanstvo, nemate zavičaj, to je strašno teško da hodate kao lutalice čitavog života. Ja sam sada na neki način navikla, ali ne potpuno. Morala sam da se adaptiram da živim svuda, što je na neki način velika prednost, ali mnogo sam time i izgubila.

Da li se knez ikada pokajao zbog svoje odluke koja ga je skupo koštala?
- On se nije pokajao pošto je znao da nije imao drugog izbora, ali je njemu bilo najviše žao što Englezi nisu to razumeli, oni su nas izdali. I sada me interesuje da vidim njihovu reakciju, šta će da kažu kada čuju da je moj otac rehabilitovan.

Koje su prve slike koje vam prolaze kroz glavu kad pomislite na oca?
- Na dvoru, kad sam bila dete, i pre nego što je umro u bolnici u Parizu, teški dani u Africi kad nismo imali sredstava za život. Sada čitam šta neki kažu… To me strašno iznervira. Treba da čitaju našu knjigu „Istina o 27. martu” da bi i znali istinu. To je sada neophodno. I moram da ih sahranim na Oplencu. (…)”

Posetite sajt dnevnog lista “Press” i pročitajte intervju s kneginjom Jelisavetom u celini.

Knez Pavle Karađorđević konačno rehabilitovan

Nj.K.V. princeza Jelisaveta Karađorđević smatra da je ovom presudom završena dugogodišnja borba za ispravljanje istorijske nepravde prema knezu Pavlu, a novinarima dnevnog lista “Press” rekla je: “Mnogo sam srećna. Znam da i moj otac to negde oseća. I zato mi je, u isto vreme, i mnogo teško jer znam koliko je on patio zbog toga što je sve što ima dao svojoj zemlji, a tako mu se vratilo. Ali, sada mu i Srbija lepšim vraća… I ja znam da će i Srbiji biti bolje”. U izjavi za “Večernje novosti” Kneginja navodi: “Živela sam za ovaj trenutak i nadala mu se. Ne možete ni da zamislite koliko sam srećna što je nepravda prema mome ocu Knezu Pavlu konačno ispravljena. Rešenje o rehabilitaciji još nisam videla, to ću učiniti odmah, u četvrtak. To mi je prvo što ću učiniti. Žao mi je, jedino, što vest on ne može da čuje. Ona bi mu bar malo zalečila patnju i rane, zbog optužbi, koje su ga bolele i pod čijim pritiskom je, posle, završio i svoj život van otadžbine koju je toliko voleo. Zato ću učiniti sve da ga vratim i sahranim u Srbiji. To, posle rehabilitacije, verujem, neće biti tako teško.”

Knez Pavle je prvi predstavnik porodice Karađorđević koji je rehabilitovan pred našim sudovima. Iako ga je ideološki obojena istorija posleratne Jugoslavije predstavljala kao namesnika koji je sklopio pakt sa Hitlerom, istorijska istraživanja i arhivski dokumenti pokazuju da je knez Pavle nastojao da spasi svoj narod velikog stradanja. Prema navodima poništene presude iz 1945. godine, novouspostavljena komunistička vlast teretila je Kneza namesnika da je “po preuzimanju vlasti pogazio Ustav. Da je uzeo celokupnu vlast u svoje ruke i ignorisao narodne predstavnike”, optužen je “za zaključivanje Trojnog pakta čime je doprineo agresivnom ratu sila osovine”, kao i da je “bio zadojen neodoljivom mržnjom prema SSSR”.

Advokatski tim za rehabilitaciju kneza Pavla, predvođen profesorom Oliverom Antićem, u sudskom procesu je dokazao da Knez nije mogao da bude osuđen kao saradnik okupatora i ratni zločinac, pre svega zbog činjenice da iz zemlje proteran posle puča 27. marta 1941., dakle pre početka rata, nakon čega nije imao nikakvog uticaja na dešavanja u ratom zahvaćenoj Jugoslaviji. Dušanka Subotić-Homen, advokat kneginje Jelisavete, za dnevni list “Večernje novosti” izjavila je da je odbrana “i pismenim dokazima potvrdila da potpisivanju Trojnog pakta knez Pavle nije prisustvovao. A nije ni mogao da bude osuđen po zakonu koji je važio u vreme za koje su mu pripisana dela, niti je mogao iz izgnanstva da čini zločine koji su mu stavljeni na teret”. Gospođa Subotić-Homen posebno je ukazala na primer retroaktivne primene propisa: “Deklaracije i propisi, primenjeni na kažnjavanje kneza Pavla, objavljeni su pet godina posle njegovog proterivanja. A jedno od ustavnih načela je da nema retroaktivnosti u primeni propisa. Takođe, po tada važećem Ustavu Srbije u Kraljevini Jugoslaviji, knez Pavle, kao jedan od namesnika nije imao pravo da potpisuje, niti zaključuje Trojni pakt. To je 27.3.1941. godine učinio predsednik Vlade, Dragiša Cvetković.”

Prema njenim rečima, knez Pavle je odlukom iz 1945. godine proglašen zločincem iz ideološko-političkih razloga: “Upravo ova rehabilitacija ne samo da govori o promenama koje se svakodnevno kod nas dešavaju, nego i o ispravkama tako teških nepravdi kao što je ova. (…) Smatram da ovo rešenje ima i istorijski značja. Jer, kad se budu otvorile sve arhive koje su danas još zatvorene, srpski narod će dobiti saznanja do kojih čak i u ovom času ne može da dođe. Ovo je samo još jedan prilog ispravci istorije koju smo učili.”

Profesor Antić za “Press” kaže da – iako je postojala sumnja da su domaći sudovi spremni da donesu presude koje ideološki menjaju pogled na našu istoriju – posle predočenih dokaza drugačija presuda jednostavno nije bila moguća: “Tako nešto bi bio veliki skandal, a te sudije bi bile zapamćene u istoriji da su dva puta ponovile isti zločin. Stvari se više ne mogu kriti pod okriljem nekih državnih komisija i režimski kontrolisanih medija kao što je bilo u Brozovo vreme i takve nepravde više nisu moguće. Knez Pavle je bio jedan od najumnijih Srba koji je doživeo zlu sudbinu i koga je Zapad na čelu sa Velikom Britanijom izdao. Knez je osuđen za najgore delo na svetu koje postoji posle genocida. To je bila politička presuda i oličenje bahatosti tadašnjeg režima. Presuda nije imala utemeljenje ni u činjenicama ni u pravu.”

Istoričar i književnik Miodrag Janković, urednik sajta “27. mart”, ističe da je reč o istorijskoj presudi, kojim se vraća vera u pravdu u Srbiji: “Ovo nije istorijski događaj samo za porodicu kneza Pavla, nego za sve nas. Jer, nije ispravljena nepravda samo prema ličnosti kneza Pavla, već i prema ideji monarhije. Ovo je veliki doprinos otrežnjenju od komunizma kod Srba, jer sada je jedna velika laž sudski utvrđena, ta laž na kojoj su se obrazovale generacije naše dece. Knez Pavle je bio oklevetani državnik koji je pokušao da spase srpski narod od onoga što je usledilo, od ratnih stradanja u Drugom svetskom ratu i genocida u Hrvatskoj. Sada konačno o njegovoj ličnosti možemo da govorimo slobodno i niko više ne može da ne veruje da je to čovek koji je dao veliku žrtvu ovom narodu”.

Saznajte više…